О књизи: година / „Било му је чудно и радознало да види и жену и краву на километар од линије фронта. Али жена је ћутала, а цела њена фигура изражавала је резигнацију и безнађе, овај војник који је дошао ниоткуда је хранио коње својим сеном које је штедела као хлеб. <…> Чуо је коње како хрскају сеном, и видео погрбљену фигуру своје мајке и изнемогла краву, у чијој близини није било ни трунке сена. Сутра или прекосутра ће бити далеко од овог села, а жена са девојком и гладна крава остаће овде, у празном дворишту.” У прерађеном облику, прича је уврштена у пети део романа „Човечанство».